УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Translate

Претражи овај блог

Чудо над чудима

Чуда су пратила вековима  Мирослављево јеванђеље од места 
у којем је написано и илуминисано до Београда...

..
--


Још један детаљ са овог путовања као сведочанство брижне руке Промисли над најважнијом српском књигом. Када је после много муке државна благајна са Јеванђељем стигла у Скадар, стигла су и два брода која су требала да пребаце благајну до Крфа. У Скадру је било много српских избеглица и Левић је упркос противљењу британског капетана, инсистирао да се и они укрцају на брод.
Касније се испоставило да је то било веома важно, јер је на путу за Бриндизи аустријски авион надлетао над бродом и испустио 6 бомби, али ни једна није погодила циљ. После рата се сазнало да је пилот авиона био Србин из Аустро-Угарске, који је, кад је видео избеглице на палуби, намерно промашио брод који је пловио под британском заставом. Тако је Мирослављево Јеванђеље стигло на Крф да окрепи српску војску после Албанске голготе и након херојског пробоја Солунског фронта, најлепша српска књига је безбедно са српском владом поново стигла у Србију.
Али то није крај чуда. После убиства Краља Александра Карађорђевића 1934. године, министар просвете је наложио да се Мирослављево Јеванђеље пребаци у Народну Библиотеку Србије, али га Кнез Павле задржава у свом музеју. Испоставиће се, поново промислитељски, јер би у супротном Мирослављево Јеванђеље било уништено приликом бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, када је до темеља изгорела зграда Народне Библиотеке Србије.
Током Другог светског рата, као по некој установљеној непогрешивој константи, бригу о Мирослављевом Јеванђељу поново преузимају најчеститији људи српског рода. Двор поверава Мирослављево Јеванђеље Народној Банци Србије, одакле путује у филијалу у Ужице. Два дана пре уласка Немаца у Ужице, потпуковник Јараковић предаје драгоцену књигу игуману манастира Рача Платону Милојевићу, који га тајно ноћу закопава под Олтар манастирске цркве. Иако је од 1941 до 1943. године неколико пута манастир Рача био пљачкан и паљен од стране Немаца и Бугара, Мирослављево Јеванђеље није пронађено нити оштећено. Неко је регистровао сусрет игумана са потпуковником, па су у народу почеле да се шире гласине о наводном благу закопаном у манастиру.
У посету игуману долазе и партизани и четници. Прве игуман успева да убеди да нема никаквог блага у манастиру, а другима открива истину. Ускоро четници поново долазе са писменом наредбом команданта корпуса да им се преда Јеванђеље, а игуман Платон Милојевић на полеђини те наредбе отписује: «Ја имам налог старијих од команданта корпуса, да то не смем чинити ни по цену свог живота». После тога игуман јавља да Јеванђеље више није на сигурном и Јараковић и Кешељевић 1943. године преузимају Мирослављево Јеванђеље из манастира Рача. Кешељевић тајно враћа драгоцену књигу у Београд, иако су Немци имали посебну јединицу за потрагу за Мирослављевим Јеванђељем....
                 = извор: Мирослављево Јеванђеље
        ЛеЗ 0008195 


Нема коментара:

Постави коментар