ЧУДО ЈЕДНЕ ЈЕДИНЕ КЊИГЕ

Translate

Претражи овај блог

петак, 22. новембар 2013.

Јато врабаца на гробу ти пасе / Зорица Јанакова



Снимак послала ауторка, август 2013. Фотодокументација Заветина, 2013



Љубав



Желим Те.

Под овом крошњом без хлада
Морам Те.

Небу да вратимо плавет латица.

Теби шта остане,

Земљо.




Стрело днева



Стрело днева
Сломљена
У зору.

Под звездом поднева
Сапета
Чежњо у тору.

Птицо ноћна
Узлет ти
У болу.

 

Преда мном стаза


Преда мном стаза
Уз брдо
Бира пут.

Нестизајна,
Невољна места заобилази.

Све другог чекајући
За мном
Кривуда.

Чим с очију је сметнем

Са недошлим се љуби.




Оцу 


Толико пута добар
Или зао
На небо оде

Неомражен

Предуго болан
Од нас
Непомажен.

Јато врабаца на гробу ти пасе,
Сузе нам не позобаше.

У скуту носимо зрневље.
        ________ Из рукописа.

четвртак, 14. новембар 2013.

JA SAM S TOBOM DETE / Sonja Kovačević

Primorski pejsaž. Mišići? (2013)


Osamdeset mi je godina i šest

Ruka mi drhti

Dok na lice na oči na usne

Krive se linije spuštaju

na dole sve niže

bez ogledala

Na dnu svoga tela

Od kostiju žila i prevoja

Prahom – ko zna od kad - starim

bojama nezemljanim tonovima vedrim

šminkam se

masku skidam

Lepa da budem- istina- gola

neprilično je

Kaže mi majka

U tim godinama - šminkati se

Rekla bi ona

A ko te sad gleda

Kome stalo

U drugoj sobi on

Budan od boga mi

Moja od početka si kraj mene lezi samo lepa si

ostani samnom zauvek sni.

петак, 11. октобар 2013.

Три приче / Стојан Богдановић




 
Ограда, 2, угризи времена ( фотодокументација Заветина)
ВУКАШИН ЛОЗАНИЋ ЈОШ ПОКАЗУЈЕ СМЕР

      Ову причу, знате већ, испричао ми је Цоне. Ви ћете проценити колико је занимљива. Моје је било да забележим. Цоне је већ био остарио и споро је причао, да не кажем разглабао је. Изгледало је као да се тешко присећао неких ствари, неких детаља, али то није било због старости, то сам приметио. Једноставно није волео да се тога сети, а ја сам наваљивао, као дете пред спавање, да ми исприча. Није имао куда, није могао да ме се отресе, па је почео:
       Био сам мали и као свако сеоско дете волео сам да се примакнем тамо где седе људи, где пију ракију и воде озбиљне разговоре. Такозвана нова власт, како су је тада звали, се устоличила, али су непријатеље немилосрно гонили и прогањали. Измишљали су их и тамо где их је било и где их није било. Због тога људи нису волели да њиховим разговорима присуствују жене и деца. Сматрали су да жене и деца могу несмотрено да истртљају шта су чули, а ако то дође до ушију оних у кожним капутима ето ти белаја. Богме, многи су заглавили апсу. За њих се знало где су, али многи су нестали. За ове нестале власт је протурала да су побегли преко гране, да стално подривају систем и државу, само они на власти су били држава, а неки од њих су одавно већ били под земљом. Да би било убедљиво, људи из власти су обилазили домаћице тих несталих и стално су нешто тражили, јадне жене су испочетка реговале, временом су се навикле па су дигле руке, и ноге, и пристајале су на све, неке су се и удале за нове властодршце. Раније се говорило, отишла жена за другог човека, па повела са собом и децу коју је изродила са првим. Сада није тако. Није, јер је први човек нестао, некада трагом, а некада нетрагом, а на његово место у његову кућу, код његове жене и његове деце дошао је други човек. Тако је било. А било је и горе, него не умем то да вам испричам. Имовину је држава, тј. нова власт, узела, кажу треба сви да буду једнаки, и домаћини и радници и нерадници, сви. Сви имају стомаке, сви треба да једу, тако су говорили.
        Наше село је пре рата било напредно. Већина људи су били печалбари. Ишли су у свет. Онде види ово, онде види оно, и када се заврши сезона приберу се, доносу паре и разне новотарије. Потроше парице, попију ракују што су жене испекле, до пролећа напумпају домаћице и крену  изнова. 
        Вукашин Лозанић и Миладин Христић су отишли чак у Америку, преко море, и то оно велико море, што га зову океан. Ломатали су се, свашта су радили, нису знали језике. Заглавили су у неком руднику злата. Причали су да је било много тешко. Терали су их што се каже, као бог ђавола. Једва су извукли живе главе. Вукашин који је био вредан човек и који је волео новотарије, по повратку се прихватио трговине брашном и сољу. А Миладин је, од кафане до кафане, уз циганску музику, годинама објашњавао како је у Америци било тешко и како су многи нагарбусили, али је он добро прошао. Миладин се ништа није променио, прича исту причу, разлика је у томе што је раније он свима плаћао пиће, а сада нема ни за своје. А од оних којима је раније плаћао ретко ко се сети сада њему да плати.
          Вукашин је америчке паре уложио у посао. Постао је узоран домаћин. Ишло му. А био је и бистар. Било је ту у селу неколико индустријалаца. Имали су црепане, по целој држави, па и у Бугарској и у Влашкој. Вукашину паде на памет, да би било добро да у селу има струја. Па да се види и дању и ноћу, као у Америци. Крене он да подговара оне за које је мислио да имају вишка пара да праве централу. Неки су се изговалали да немају. Један каже, баш сам јуче уложио паре у нове машине, други каже, ташта ми се разболела, па сам морао да је водим код доктора, а не могу да ти опишем колико је то скупо, и тако редом. Човек може да измисли милон и један разлог да не дâ пару. Уосталом, свако има право да ради са својим парама шта му је воља, осим ако му држава, тј. власт не отме. Вукашин није био малодушан. Покупује он земљу поред реке, тамо где је река била најужа, теснац, и погоди са неком фирмом из Немачке машине које праве струју. Машине ће отплаћивати, а биће инсталиране, доћи ће швапски ижињери да то ураде, када буде преграђена река. Када су неки, од оних који су га одбили, видели да се Вукашин не шали, решише и они да приђу Вукашину, тј. да помогну изградњу електричне централе. Градња бране је почела када су престале пролећне кише, када је река најмања, када може да се прегази. Завршена је треће године, пре јесењих киша. Довезоше Немци америчке машине, које је измислио, тамо у Америци, неки наш човек, звао се Никола, као светац наше цркве, презиме му Тесла, као тесарска секира, тога сам запамтио заувек. Код Шваба нема развлачења. Шваба ради као швајцарски сат. Зна се када се одмара, када ради. Све се зна и све на време.
Машине су биле намонтиране за шест месеци. Дакле, од почетка градње прођоше четири године. Централа би готова. Отварање. Дође и власт, министри, владика, и попови, и учитељи, и бели свет других људи. И краљу су послали депешу. Да се зна. Од Његовог Величанства стиже брзи одговор да се поноси Вукашином, који ради на ползу отаџбине. Сви су хвалили Вукашина, а власт је највише хвалила себе. Вукашин искористи прилику да изненади своје сељане, те ту на тој свечаности, пред свима изјави да могу сви да користе струју бесплатно. Само треба да развуку жицу и да доведу монтера да им пусти струју. Село је засветлело. Вукашин је био презадовољан.
        Прође неколико година од када је почела да ради Вукашинова централа, а он одлучи да прави на раскрсници електрични млин. Зграда је подигнута. Опет су дошли неки Швабе. Стигле су и машине. Би све готово.
Али не лези враже, поче звацкање оружја. Рат. Вукашин каже, Боље би било да није, али кад јесте, ми ћемо са нашима.
         Али како је рат одмицао, ствари су се компликовале. Није се знало који су наши, а који нису. Вукашин се разболео. Паде човек у постељу. Не иде никако. Војске су разне пролазиле кроз село. Нису дирали болесног Вукашина. Сви су га поштовали. Сељаци су му од своје сиротиње доносили најбоље што су имали. Говорили су, Да није било Вукашина, сви би били у мраку. Тако би било и са Америком, да не беше онај наш Србин, Тесла. Али мани сад то, то би требало Американци да знају. Беше мука и невоља. Заврши се рат.
         Дође нова власт. Дођоше наши. Вукашин не устаје из постеље. Наши донели уредбу, сва имовина је народна. Вукашинова централа је сада народна и неће бити као пре рата, од сада сви морају да плаћају струју, према потрошњи. Монтери су исекли струју онима који нису имали пара да плате. Вукашин је одбио да плаћа струју, а није имао ни ове нове паре, а старе су нестале. Потрошио их је градећи централу и електрични млин. Комшије су му кришом донеле свећу, праву свећу од пчелињег воска. Вукашин Лозанић је издахнуо поред свеће. И та се свећа угасила. Ових дана, наши су укинули наше село. Централа још ради, али у нашем селу је марак. Донели су га наши и оставили. Ту је. Млин су развукли. Наши, ко би други. На раскрсници стоји развалина. Вукашин Лозанић још показује смер у коме  је ишло време.
          Цоне се уморио, године су године, и овде би се прича завршила, али он рече, Само да кажем још ово: Ако би требало да кренете са нашима, најпрво се добро распитајте, куда су кренули.


ЗАШТО МЕ СТАЛНО БОЛИ ГЛАВА

Био сам горе у селу. Празно. Држава је затворила наше село. Затварају редом. Само да знате, игра мечка код стринини, па дође и код чичини. Моји пријатељи гледају на фотографијама пропаст. Један ми каже: Плаче ми се...
Други само ћуте, стегло их за гушу. А ја, шта да вам кажем, шта има ту да се каже. Али ево је она од јуче, каже нисам ти рекла „Ја сам из тог краја“. Зашто ми то говори, само да ме чачка. Ионако нисам могао спавам. Легнем синоћ, оно ми се све врти, не могу да склопим мисао, само мотам. Ћутим и куњам, као бесно псето. Жена види, избегава да ми нешто каже. Горко ми у устима. Отпада онај малтер са цркве Св. Николаја, а ја се пипам за главу, мислим да ми отпада са главе, па се тргнем. И све тако. Само се себам.
 Устанем. Као, сетим се једне књиге, Конфуције, Лаоце, Чуангце. Кадгод ми је тешко, тамо нађем нешто да ме смири. Али не знам где сам оставио књигу. И увек кад не могу да нађем неку књигу, најчешће је о књизи реч, али и неке друге ствари, ја оптужим жену, Ти си је негде склонила, а она,  можда када сам брисала прашину... Али сада ње нема. Нема је жена, па нема ни књиге. Ко ће сада да нађе књигу, као да су она тројица отишла чак у Кину. Ма, она жута књига, тачно знам да је ту била. А када је то било, када је ту била, то не знам. Где ли је сада та књига. Идем тако блесав из собе у собу. Књиге свуда по столу и по патосу, поред кревета... Ништа чудно, увек је тако било, ништа необично. Ако је тако, ја знам да нађем сваку књигу, и када је мрак. Тако је било, сада тражим, тражим, па седнем да се издувам. Није од умора, од беса. Кренем поново у потрагу. Саплетем се, нешто сам оборио. Не секирајте се, није кинеска ваза. Шерпа. Кад је то прилупало, ево је газдарица: - Па шта сада тумараш, видиш колико је сати?
Знам, него тражим Лаоцеа.  Ту је, не брини, зар ти баш сада треба, хајде легни.
Ма, само да видим нешто. Добро, ево подигни ове књиге. Погледам: Кортасар, Лаоце, Песоа,... Питам „Па што си то ту ставила?“
Ко ће ту да их нађе?
Хајде, хајде, узми ту књигу, видиш да сам притисла паприке, ти волиш пеглане паприке. Ето, тако ми и треба, као да нисам могао да понесем један камен из Великог Боњинца. Понео сам само тврду главу. Носим у њој своју цркву са које отпада малтер. А моји пријатељи се чуде, зашто ме стално боли глава.


ГОСПОДАР  И  ХАУСМАЈСТОР

       Цоне је причао ову причицу шездестих, кришом разуме се, код Колараца, код Певца или у Пролећу. Прича изгледа отприлике овако:
       У то време стално је била јесен, све до зиме. То је било у оно време када су нас Руси ослободили, јер ови наши, четници и партизани, нису успели да се договоре ко ће да нас ослободи. Руси су то посматрали неко време, па видевши да су са запада кренуле хорде кренуше и они. Ушли су у престоницу, направили су русвај и наставили весело, говорећи „давај, давај, Берлин капут, вотку пит, Њемца убит...“
Људи су имали обавезе и отишли, а оставили су нам слободу. Неки наши су то, брже-боље, протумачили да треба слободно да се уселе у туђе куће и станове, па су то и урадили. Још се нису иселили. У то време, све је било стало, а ја сам пре рата био један од главних лифераната поврћа за Двор, па када су Руси отишли, ја добро промислим, па решим да одем тамо, у Двор да питам, можда им нешто треба. Дођем на капију, и звекнем звекир, два пута, као раније. У оно време, врата се отварала звекиром, није као сада. Сада постоје и покретна врата. Поставе их где год пожелиш. Можеш свуда да уђеш, али не можеш да изађеш, као када уђеш у затвор. Мој унук пре неки дан, својим ушима сам чуо, ево, не померио се са овог места, каже келнеру:- Донеси ми врата, да изађем. Кроз уво ми прође онај познати дугачки звук звекира. Очекујем нестрпљиво да се појави официр, све сам их познавао, а и они мене, године су то. Обично ми каже: - А то си ти, хајде улази. Уђем у портирницу и чекам док врти онај телефон. Кад му тамо они кажу, онда он мени каже:
 -Хајде, знаш где треба да идеш, ја промрмљам, знам, знам, и када ме војник испипа, кренем полако. Али сада није тако. Отворише се вратанца на капији, она мала кроз која можеш само главу да промуљиш, ништа се не види, само чух неки оштар глас: - Шта је, шта хоћеш? Има ли кога?- питам снисходљиво. Нема- дрекну невидљиви, па настави - Господар је у Лондону, а хаусмајстор је на Брионима, хајде бриши одавде док ти нисам гузицу напунио оловом. Окренем се наврат-нанос, па беж. Дођем кући, седнем поред прозора, да размислим. Сви виде да сам се омусио, али не знају зашто. А ја се мислим, како ћу да исхраним жену и децу, и ташту, и шурака, и остале бројне рођаке, моје, али и женине. Руку на срце, они женини, што су досадни! А моји, нису тако досадни као женини, не зато што су  моји, него само зато.
     ______________ Препоручио Мирослав Тодоровић


четвртак, 10. октобар 2013.

Да ли сте чули?



ХАРУКИ МУРАКАМИ ЈЕ ФАВОРИТ ЗА НОБЕЛОВУ НАГРАДУ ЗА КЊИЖЕВНОСТ
После година најава и ишчекивања, ово би могла да буде Муракамијева година за Нобелову награду - барем ако судите по кладионици Ледброукс, који је са шансама 3-1 фаворит.
Јапански иисац Харуки Мураками је
најављен као фаворит за овогодишњу
Нобелову награду за књижевност
Остали фаворити су америчка ауторка Џојс Керол Оутс (6-1), мађарски писац Петер Надаш (7-1), јужнокорејски песник Ко Ун (10-1), и Алис Монро, из Канаде (12-1).
Прорачунавање шанси у основи је ствар информисаног нагађања, зато што се кандидатуре и разматрања Но-беловог комитета за књижевност Шведске академије чувају у тајности 50 година након доношења одлуке. Шести фаворит је сиријски песник Адонис (14-1), који је био један од фаворита 2011. након Арапског пролећа, али је изгубио од Томаса Транстремера. Мураками се смешта у фаворите већ 10 година. Ове године је дошао на врх листе... (....)

*
КАКО ДА ЗАСТУПАТЕ СВОЈУ КЊИГУ
Дакле, скоро сте завршили свој роман. Честитамо - сада долази тежи део. Пронаћи правог агента и убедити га да прочита ваш рад изузетно је тежак задатак. Издавачки експерт Данута Кин, на постдипломском курсу нуди практичне савете о томе како да нађете правог агента и потенцијално тржиште, како да заступате своју књигу, из-бегнете уобичајене замке и користите друштвене медије да побољшате своје шансе. Она наводи како ћете након курса гледати на издаваштво у новом позитивном светлу. Овај мастер курс је за сваког ко је написао књигу, а сада се суочава са застрашујућим процесом потраге за издавачем.
На њему ћете наводно научити шта је потребно да вас примете агенти, издавачи и читаоци. Он ће вас наоружати техникама и знањем како да избегнете уобичајене замке и повећате шансе за пласман своје књиге.
Њен курс обухвата: потрагу за сопственим агентом и потенцијалним тржиштем, писање писма за представљање свог дела, рад на друштвеним медијиима и како да се носите са одбијањем издавача.

_____________
___ Извор: Златна греда, бр. 1389 – 140/ 2013, Нови Сад, стр. 94

понедељак, 15. јул 2013.

Književna nagrada Miodrag Borisavljević za 2013. godinu

 
Јато са Радан планине, лето 2013. Снимак Шоле Соколовић

Dodeljena Oliveri Šekularac iz Prigrevice

Književna nagrada Miodrag Borisavljević za 2013. godinu jednoglasno je dodeljena Oliveri Šekularac iz Prigrevice za kratku priču Mom dedi Nikoli. Ovu nagradu je 2010. godine ustanovio Kulturni centar Apatin i dodeljuje se za kratku kriču, a kao svojevrsni omaž poznatom srpskom pripovedaču Miodragu Borisavljević, koji je dobar deo svog života proveo u Apatinu, a posebno na limanu Lavač na Dunavu. Ovom nagradom su se prethodnih godina okitili: Biljana Benić iz Apatina, 2010, Stamen Milovanović iz Niša, 2011. i Slobodan Janković iz Banja Luke 2012. godine. Na ovogodišnji konkurs, koji je bio raspisan od 1. marta do 1. maja pristiglo je 104 priče iz: Srbije, Republike Srpske, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Nemačke, Češke i Danske. Nagradu je dodelio žiri u sastavu: Zoran M. Mandić, predsednik, Stevo N. Drača i Snežana Milosavljević članovi. Priča Olivere Šekularac, rođene Todorić, sabira u sebi svest o svim elementima njenog kratkog tkiva, koja se svojom zahtevnom poetičkom formom izborila za zaseban žanr u savremenoj književnosti.Nagrađena priča Olivere Šekularac emotivno je ozračena  zvucima, dodirima, mirisima i slikama jednog nostalgičnog obraćanja uspomenama i sećanju, koja u svakom čoveku, piscu i čitaocu, bude nadu u neizbrisivost prohujalog vremena i veza sa  doslusima kulture tradicije u traganju za korenima porekla ličnog i nacionalnog identiteta. Poštovanjem ključnih standarda unutrašnje i spoljne arhitekture u pisanju kratke priče Olivera Šekularac je u svojoj nagrađenoj priči efektno sprovela narativni luk tvoreći u njegovom jezički sažetom volumenu zamiljivi kolaž fragmenata o sebi, sećanju i putovanju kroz melanholične i nostalgične obzore uspomena, pamćenja i sećanja sa osvrtom na fenomene života i smrti.


OLIVERA ŠEKULARAC

MOM DEDI NIKOLI

Došla sam ti, Liko, da l' sam domaćin ili gost - ti kaži...
Na tvojoj zemlji su živeli i u tvojoj zemlji su sahranjivani svi moji preci vekovima...nisu te ostavili, a ja stigoh posle četiri decenije - ko sam, znaš li...na ognjištu moga dede pitam se prepoznaje li me zemlja i duše mojih najbližih...kome nepravdu da kažem, sa kim bol i radost da podelim...nema odgovora na hladnom jutru, kome da zavapim? Božija je volja, prihvatam je, ranjena sam, ali sam zahvalna što sam odavde ponikla...
Došla sam ti, Liko, stojim na dedovini. Prepoznajes li me, zemljo?
Jedino tebi mogu reći, ti ne znaš za podele, a vekovima te dele. Kako se to deli zemlja, kamen, nebo...ovde su se rađali i umirali svi moji preci, ova zemlja je od njihovih kostiju, od njihove ljubavi satkana, ovo drveće pamti ruke moga dede, on ga je u zemlju zasadio...
Više ne sanjam dedovinu, stigla sam ti, Liko, prepoznaješ li me? Da l' sam domaćin ili gost?
Zagrli me, svi moji su u tvojoj zemlji, hvala ti što ih čuvaš...hvala Bogu za njihove duše mučenika i hvala što na ovoj zemlji stojeći u svemu razrušenom verujem, najteže je kada se duša sruši...nemam suza, okamenjena na dedovini, sama nikad samija stojim zahvalna Bogu što dodirujem zemlju gde su se rađali i umirali i živeli od tebe i za tebe Bogu se moleći svi moji preci...
Što ćutiš, nebo, stigla sam nema toplo povijenog dlana moje bake... Nema ni pogleda ni reči, a sve je već davno rečeno... Znam, zemljo, da me grliš majčinski...od tebe ljubav osećam i zahvalna sam ti što si iznedrila i othranila moje pretke...od tebe ništa ne tražim, samo bih da mi kažeš..je l' ti bilo lepše kada se na ovoj zemlji čuo smeh, plač, radost i život ili sada sama kao i ja tihuješ, bolujes i sećaš se života... Sve je tako mirno, pažljivo sam i ja koračala da te ne povredim... Dugo si sama, neću ti mir narušiti, došla sam da te pomilujem, da i moje dodire upoznaš... Čuvaj i one što su te oteli, zaboravili su da će i oni umreti, pa kako će u otetom spokojno vekovati...
Zasadi moj brate novo drveće, šta smo drugo zemlji mogli doneti, neka rađa i neka pamti...

 Biografija Olivere Šekularac  
 
Olivera Sekularac, devojačko Todoric, rodjena ravničarka u Somboru 08.03.1969. godine. Osnovnu skolu zavrsila u Prigrevici, srednju u Apatinu, Pedagosku akademiju u Somboru. Odrasla je uz oca pesnika bibliotekara  Momčilo Toša Todorić. Detinjstvo je provela uz sjajne pisce, uz dobre duse majke i bake, u velikoj porodici. Taj sklop je iznedrio sve lepo književno u njoj, pa je kako voli da kažei. zahvalna Bogu što joj je podario ljude i reči. Poslednjih pet godina živi u Holandiji i ispod Van Gogovskih oblaka, trudi se da ostavri neki pisani trag. Njena ćerka Darija ima 21 godinu, a od jeseni je student trece godine filozofije u Novom Sadu.
                                                                                                      (Dojavio) ZOKS




петак, 14. јун 2013.

СМЕШНА ИЛУСТРАЦИЈА ДАБРА / Милан С. Косовић

Берба самородних трешања. прашума Лакомица, Пек, Звижд. - 14. јун 2013. Снимак Иван Лукић


Откривам не баш пријатну перспективу
Наша душа у модерном времену
И шта то беше поштанска марка
Блискост са светом барског биља

Појавили су се тлоцрти, обриси
А даброви не иду у школу
Станишта које није било лако одгонетнути
Као темељи неког срушеног храма
Чини се да се озбиљно тресу од тектонских поремећаја
Или утисак вара да се кошава ухвати веслом

Ми ту немамо шта да додамо или одузмемо
Некоме ко гради годину за сат
И као кад птице чују свој цвркут са даном закашњења
Насликан с друге стране пуномоћја
Решење за рушење незаконито подигнутог објекта
Неће бити спроведено

Имати јупитера баш у дванаестој кући
Значи: напалио се као дабар на метар дрва
Подухват насељавања градитеља брана

Красе их покретљивост и будност
Врло лако излазе на крај са свим задацима
Ослобађају чак врло висок степен храбрости
И онда када за то немају велике потребе
Веома им је стало до удобности
Изразити су конформисти
Па доста времена троше
На обезбеђивање бољих услова живота

Боја дабра је плава, лунарна боја
Помозите браћи даброва
Да покупе све цигле и пређу на нови ниво

       ____ Из пропратног писма аутора: "Поштовани господине Лукићу,
Са одушевљењем и великим нестрпљењем очекујем увек нови број Заветина. Освежите ми ово суморно и оловно време. Прослеђујем Ваш електронски часопис својим драгим пријатељима широм света. Овом приликом Вам шаљем своју песму коју ако желите и можете, а било би ми драго да је објавите. 
С неизмерним пштовањем

уторак, 11. јун 2013.

Напомена Управника Пројекта Сазвежђе З

Уз Мерење посећености „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“  на дан 2. април 2012
Прашума Преко Пека (Бранков врбак). (На само стотинак метара низводно од моста)
Снимак Иван Лукић. 2013. Јун.


Претпоследње мерење  посећености  „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“  извршено 2. новембра 2012. године потврдило је да је «стооке прозора ЗАВЕТИНА», тј. Дефинисане и препознатљиве  интернет-локације „Заветина“  на светској мрежи посетило преко 300 000 посетилаца. Пет месеци касније, тај број се приближио бројци од пола милиона!!!
У претпоследњем мерењу, није узета  у обзир посећеност  Веб сајтова „Заветина“ уз подршку  GOOGL-a,  на којима су, иначе, смештене читаве библиотеке. Пошто на овим сајтовима нема уграђених бројача, то се стварни број посета не може утврдити. На основу писама, која су стизала, првих година постојања Веб сајтова „Заветина“ на GOOGL-u  (свеукупно преко 10.000 писама ) – можда би се та бројка могла узети у рачун као апроксимативна?
Овде публикујемо податке о посећености само за оне интернет локације чија је посета изнад 177 – тек покренуте странице на WordPressu, и 985 на blogger.com)
To je, зар не, више него лепа посећеност? И један од успешних начина излазака из гетоа у који су биле сатеране београдске „Заветине“   крајем деведестих година минулог 20. века...

  1. Златни Расуденац                                                30.766
  2. Опало лишће                                                         23.137
  3. Ренесанса                                                              15. 666
  4. ЗАВЕТИНЕ Пресс                                                 11.649
  5. ПРОТИВОТРОВ                                                     11.498
  6. ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ                                      9.923
  7. Магазин Групе Сузовци                                            1.309
  8. Маријо, бела кумријо                                                   241
  9. Алманах                                                                         736
  10. Велико враћање                                                         1.686
  11. Вести из отаџбине                                                        431
  12. Гувно                                                                              365
  13. Држава „Заветине“                                                     1.548
  14. ЗАВЕТИНЕ+                                                                  634
  15. ИЗРАВАЊА                                                                 1.488
  16. КОВИОНА                                                                    1.065
  17. Канал ФИЛТРА                                                               652
  18. Ковчег безразложних успомена                                     177
  19. Кула БелаТукадруз                                                           267
  20. Митарење чудовишта                                                       1.059
  21. Магазин ФАНИКА                                                            2.269
  22. Мобаров институт                                                             1.331
  23. Орлушина                                                                            2.027
  24. Песме из романа                                                                  3.083
  25. Писма                                                                                    2.418
  26. Речник немогућег                                                                 1.076
  27. Сазвежђе З                                                                             3.113
  28. Себични музеј                                                                        1.927
  29. ТАРАБИЋЕВЦИ.Коментари                                                   930
  30. Уздуж и Попреко                                                                   1.370
  31. Фонд ЗАВЕТИНА                                                                      395
  32. ХОМЕР                                                                                        332
  33. Канал ЗАВЕТИНА на ЈУ Тоубу                                              6.864 
  34. Редовни "Билтен Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ"     3531
  35. Цјеломудрија                                                                           7626
  36. СЕВЕРЦИ                                                                                 6642
  37. Запис 36 Мала Заветина                                                          2892
  38. Запис 49 Тзв. Култ. Додатак                                                   3558
  39. Запис 54     Асура                                                                     2975
  40. Запис 63  Бела Тукадруз                                                          2953
  41.  Едиција Браничево                                                                  6067
  42.   Запис 42 Писмо из карантина                                                2821
  43. Запис 38 Мансарда                                                                    1882
  44. Запис 13 Атлантида                                                                   1444
  45. Запис 17 Пакао....                                                                        2565
  46. Запис 23  Млади Сузовци                                                          1426
  47. Запис 19 Собрашица                                                                   1167
  48. Запис 8  Велика Заветина                                                            1161
  49. Запис 52 Одавде                                                                           1458
  50. Запис 29 Мајдан Бодлер                                                               1118
  51. Запис 27 Донације                                                                         2776
  52. Запис 37 Мишљеновац                                                                 1250
  53. Запис 5 Нове мисли о ренесанси                                                 1539
  54. Заветине 40 Аб ово                                                                        1181
  55. Запис 48 Фонд за издавање                                                           2569
  56. Запис 1 Симболи и сигнали                                                           1657
  57. Запис 18  Огласник                                                                          2965
  58. Запис 47   Београдски меридијан                                                   2224
  59. Запис 4 Библиотека Заветник                                                         1890
  60. Запис 62 Мирослав Лукић                                                               2207
  61. Запис 64 Хомољски мотиви                                                            1770
  62. Запис 44 Задужбина Заветине Комплекс Спасово                        1818
  63. Запис 32 Царски рез   http://carskirez.blogspot.com/                         985
  64. Запис 34 Круна                                                                                  2451
  65. Запис 11 Едиција Заветине                                                             1141
  66. Запис 22 Сузовци  Копча лепенска                                               2367
  67. Запис  61  Музеј Немогућег Ратара                                               1661
  68. Запис 10. Оловка МП Аласа                                                           1745
  69. Запис 43  Алтернатива                                                                     4051
  70. Запис 15 Ђавоља капија (кафе)                                                        4152
  71. Запис 2. Бермет и арделија                                                               1543
  72. Запис 6 . Ћутање                                                                                 1729
  73. Запис 28. Несебичан музеј                                                                 2620
  74. Запис 35. Литија                                                                           2915
  75. Запис 7. Домаће сукно европски штоф                                       1344
  76. Запис 12 Зелена магаза                                                                 1777
  77. Превредновање                                                                              2331
  78. Запис 47. Дрво живота                                                                  1477
  79. Запис 9. Без премца                                                                        1898
  80. Запис 18. Трећа Србија                                                                   2433
  81. Запис 66. Алинеја                                                                            2889
  82. Запис 53. Прозори                                                                            3162
  83. Запис 21. ППЗ                                                                                   1319
  84. Запис 56. Нова станица у пустињи                                                 2499
  85. Запис 30. Зона преливања                                                                2144
  86. Срж                                                                                                     1069
  87. Бездана уметност                                                                               3227
  88. Запис 3 . Место прелаза.Кругови                                                     2033
  89. Запис 33. Хоризонт Администрација нечисте крви                       1608
  90. Запис 11. Едиција Заветине                                                               1143
  91. Запис 14. Архив у оснивању                                                              2506
  92. Виртуелни музеј Заветина
  93. Библиотека ЗАВЕТИНЕ,
  94. Библиотека ЗАВЕТИНЕ 2
  95. Библиотека Претек 1
  96. Библиотека Претек 2
  97. Библиотека Претек 3
  98. Edition SECTIO CAESAREA. Едиција ЦАРСКИ РЕЗ
  99. ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ
100.          КОГИТО КЛУБ
101.          Оркестар СУЗ
104.          СКРИВАЊЕ БОСИОКА
105.          Мадоне Одјека
106.          ОДАНДЕ ДОВДЕ
107.          Архив.БЕЛАТУКАДРУЗ
109.          Алманах СУЗ
111.          Сазвежђе ЗАВЕТИНА на Фејсбуку https://www.facebook.com/sazvezde.z                                            15.492
112.          Запис 46. Кадис                                                                       2931
113.          Запис 50. Заветине                                                                 4235
114.          УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА                                              5497
115.          Запис 58. Сахара Амазон                                                       2656
116.          Запис 31. Капија   http://kapijazavetina.blogspot.com/     2969
117.          Запис 45. Мали огласи                                                          4224
118.          Запис 55. Аватар Плус ултра   http://avatarplusultra.blogspot.com/   3386
119.          Запис 24. Алајбегова слама  http://alajbegovaslama.blogspot.com/     3417
120.          Запис 59. Алфа и омега  http://zavetinealfaiomega.blogspot.com/        4035
121.          Запис 60. Светионик http://zavetinesvetionik.blogspot.com/                 4440
122.           Запис 25. Вир лепенски  http://akademijaalhemije.blogspot.com/      3648
123.          Запис 39. Далеко од сунца  http://dalekoodsunca.blogspot.com/          3861
    
                                                                               Укупно потврђених посета  328 526...          


Видети ранија мерења: ИЗВОРИ:

Најпосећеније странице “Сазвежђа ЗВЕТИНЕ” : https://zavetinebr1.wordpress.com/%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BD/%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B2%D0%B5/








_________________ Напомена Управника Пројекта Сазвежђе З:

И мерење у априлу, и мерење посећености почетком јуна 2013, поред сталног раста, показује и на једну чињеницу: наиме, уз двадесетак Веб сајтова уз подршку GOOGLа, где су иначе смештене читаве библиотеке и неколико електронских часописа "Заветина" нема податка о посећености. Јер GOOGL не допушта бројаче као на блоговима. Колико стварно износи посета тих сајтова? Да ли се бројка може изводити на основу примљених писама? Некако, баш ти сајтови који садрже занимљиву грађу и подстицаје, мале архиве, као да су остали по страни, у неком слепом куту, изван пажње? Подсећам да ти сајтови постоје већ више од пет година...Покретањем ове локације, та неправда се исправља.