УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Translate

Претражи овај блог

уторак, 11. јун 2013.

Трансфузија / Владимир Јагличић

Јагличић


Нема границе, нема мере
да мери простор међ људима.
Испод снолике атмосфере
неба, земља се пробудила.

На земљи рат је, неко неком
отвара вене, кожу с кошћу:
прелази стално међу метком,
ретко осмехом и радошћу.

Натопила је земљу крв
и засејала младе кости
да се разрасте црни грм
обезљуђене будућности.

Неко је топле крви жедан,
не жели воде, вина неће.
Вечна му жеђ, а живот - један,
и он - изгубљен, и без среће.

Јер смо гинули, и јуначки,
и у покоље гнани стравне,
сретосмо се у црној тачки
пострадања ком нема равне.

Сврши се полет прекретнички
да приземљи се страшном тлу,
кад смо се, скоро заверенички,
у заједничком нашли сну.

И јесте стварност илузија,
и јесте живот људски сан,
и сваком треба инфузија
да се дочека нови дан.

Због заједничке домовине,
и да се нешто вредно памти,
то град је граду, преко Дрине,
давао крв, у амбуланти.

Па крвљу којом пене жиле
што не расу се, већ је збрана,
хује, да не би пресушиле,
Лепеница и снена Сана.

Горе и доље дуг пут мости
који отвара срцу поглед:
колико треба надљудскости
човек човеку да помогне.

Аутобус, пун живих бића,
а не поворка (леш до леша),
путује с песмом до открића -
две братске крви да помеша.

На своје тле си гордо стао,
да ли у миру, или рату,
од најхрабријих јер си бољи:
ниси крв туђу проливао,
већ своје крви дао брату

којем устреба у невољи.
   ________ Оз најновије књ. Вл. Јагличића СТУБ, 2013.

Белешка о писцу

Владимир Јагличић рођен је 4. новембра 1961. године у Крагујевцу, а одрастао у селу Горња Сабанта, у учитељској породици. Гимназију и правни факултет завршио је у Крагујевцу. Објавио је десетак збирки песама (једну двојезично, на руском и српском, у Москви, 2006. године), три романа, мноштво прича, огледа и рецензија. Преводи са руског, енглеског и француског језика. Живи у Крагујевцу.

Нема коментара:

Постави коментар