Несаница игра своју игру, пред зору, ко чигра.*
Будим
се се све чешће и мислим на судбину
Што
се шуња заједно са смрћу попут тигра
У
круговима све ужим. И мислим на јазбину
 |
| Лабудово брдо, Бгд. |
Јазавца
легионара, чувара једног мираза.
Умрли
су моји учитељи, њихови синови преко
реда.
Сазнајем детаље
прекасно, али ипак сазнајем.
Јазавац
је потиснуо лисице из бункера из
педесетих
Минулог
века, продубио јазбину, дубљу од раке.
Буде
га крикови фазана и рафали свраке.
Бог
нас није сачувао од усуда Петокраке.
Послао
нам је, ваљда, као симбол, јазавца легионара,
Да
нам буде смер, водич, чувар можда -
геније
фамилије попут римских пената и лара?
У Београду, 2. октобра 2016. 04:43
= извор: Бела Тукадруз: НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ, рукопис тзв. Прве књиге.
Нема коментара:
Постави коментар