На овe забелешкe налетео трагајући за концептом поговора или напомена једном мом дужем рукопису (MOARA OCASKA : Наличје)
3.10.2016. 8:42. Иван се вратио од докторке.
Киша, каже. Неке људе само једном пустите у кућу, и никад више. (Потенцијални
лопови, шпијуни, - окренете им леђа,да
потражите нешто у суседној другој соби, а они одмах користе прилику и
прелиставају вашу бележницу. У најбољем случају.)
Видиковац
на Јелениоj стени у Кучеву. Неочекивано. (Видео у
новинама. Електронским.)
04.10.2016, 07:17. – Сањао ружне снове. Из
првог се пробудио престрављен. Из другог престрашен. У првом сну, можда после
три и нешто, након што сам размишљао о мојим синовима уопште,
отварам врата, а на њима се појављује само оличење мрака тешко као слон, и ја
устукнем и пробудим се, престрављен. Коса ми се надигла. Шта сам у ствари
видео, од чега сам устукнуо?
У другом сну – сањам Мишљеновац. Наше друго
двориште. Аца скида боју са прозора. Тамноцрвену. Са прозора собе у којој ја
спавам. Немој,кажем. Онда се појављује и
наш отац Михаило, али ту нема више Аце, него... Све нејасно... Мислим да сам
први пут сањао у дворишту и покојну мајку. Наталију.Нејасно. Само могу да се
сетим камара са циглом. Треба негде да путујемо пословно – отац и ја. Путујемо.
Онда он силази, успут. Договорили смо се да ја идем напред, да нешто видим,
извидим, па да се вратим. Кад сам се вратио, очекујем његов позив. Позива ме
телефоном – где сам, хоћу коначно доћи по њега. Молим га да ми објасни где се
тачно налази, али он љутито прекида везу, или се веза прекида. То је неко село.
Велико село, можда на југу Србије. Показују
ми да идем на југ. Идем по упутству које
ми је љутито дао покојни отац преко телефона. Долазим до неког раскршћа,
спуштам ствари на пут, кад ме опет отац позове, опет не успевамо да се
споразумемо, и тако се будим, престрашен, да оца нећу наћи...
Пре тога ми је јуче, играло око. Десно. Ноћас. Јутрос... Дај боже, да
није неко зло!
ПУСТИ ПУЖУ РОГОВЕ
(неколико опречних забелешки)
Људи којима се приближава смрт, немају више
илузија. Илузије су подршка и помажу човеку који се нада. Оне су ослонац и по
њима се живи и зато у животу имају сврху. Илузије су дар богова. Не, никад не реците
да су илузије лаж, јер ћете тиме нанети ненамерно највећу увреду животу...
Неочекиване речи суседа, који премину од оне
болести без лека , пре неку годину. То
ме мучи: да ли је бог праведан, да ли је увек милостив? Или је ћудљив и кроз
своју ћудљивост суди. Бог је, понекад ми се чини, несхватљиво спокојан јер
„хода по кругу небеском“, али кад би сишао на земљу и завирио у моју бедну
кујну, видео би неопрано суђе, коре лубеница, муве, много мува... Бог је
–необавештен...
Шта је румени мир зрелости, смиреност после
патње? То је синоним за подношење живота онаквог какав јесте.Пустити га да тече
као река. (Само ових неколико реченица остало је од једног нотеса боје печене цигле, који је
носио инвернтарски број 22. Остале листове је ветар времена очерупао иза мојих
леђа...)
Сумња у
све – узвеличана, као благослов мога бола. Ево, ту је. Јер без тог основног
принципа – соли живота - растварача
легура, брисача рђе, божанске и свемогуће речи, ствари и свега другог што нам
је претходило ( у књижевном, моралном и другом смислу) , живот би био бајато
лецедерско срце, око кога се
створила балаво-тајна слуз година,
гадни,криминални, увредљиви прозирни смисао.
Крај крушке и бунара,после кише, појави се
много пужева који су се скривали пре тога испод крупног лишћа зеља и
рена,разних величина –од оних не већих од дугмета за кошуљу до оних оних
крупнијих као песница мушкарца. Чини се да нису бојажљиви за време и после пљуска, већ мало касније –
кад се разведри и огране сунце. Само што им приђете,они почну да увлаче своје
рогове, као жена,жена усамљена, и депресивна. Са много модрица на души. Има таквих – и као
по неком неписаном правилу, такве налећу на
најпогрешније партнере. Сачувај ме, анђеле мој,од баш таквих!
(15. октобар 2016)
*
Да ли сам то негде већ публиковао? Претраживао делове Сазвежђа. И тако налетим на тему ПУСТИ ПУЖУ РОГОВЕ ( прочитано 3322 пута): Форум о биолошкој разноврсности.
Pusti puže rogove...« poslato: 14.Jan. 2013, 10:19:02 »
Izvinjavam se što kasnim s javljanjem. Nisam se uspavao već sam imao neke jutarnje obaveze.
Elem, još mi odzvanja krik Dragiše Saviće: Pokraden sam, upomoć!
Razumem ga u jednom i u drugom smislu. Imao sam i jedan i drugi slučaj.
No, evo da se revanširam, evo malo crnogorskih puževa, pošto su srbijanski otišli u Crnu Goru.
01. Pre nekoliko godina bili su masovni, preplavili su moj rodni grad, kao one bubamare pre dve godine ceo Balkan. Kada sam se požalio prijateljici iz Poljske, ona mi je kazala: Nšta ne brinite, otići će. Tako su bili preplavili i Poljsku. I otišli su!
02. Ovog sivog sreo sam u šumi na 1400 m.nmv.
03. E, ova dva u parenju i stvaranju neverovatne količine bele tvari, zaslužuju jače objašnjenje zbog loše druge fotografije. Naime, išao sam sa dva prijatelja od Hajle prema Ahmici, negde oko 1800 mnv. Kada smo prolazili molikovu šumu, ja sam ugledao ova dva puža u parenju. Zastao sam da ih fotografišem, a moji prijatelji su produžili. Odjednom sam čuo kako me dozivaju i upozoravaju da su videli mečku sa mečćima. Ja sam se brzo pokpio, nemajući vremena da izoštravam sliku. Razumećete me.
04. Nazvao sam ga panterski puž. 2-3 godine pojavljivao se pred mojim ulaznim vratima. Zaticao sam ga i na brisaču za noge, kao i na zidu do metar visine. I, pošto ga nisam pustio kću, otišao je i više ga nisam video.
Pozdrav, Ibrahim
01 Arion rufus _resize.JPG (163.13 KB, 666x500 - pregledano 225 puta.)
Читам даље, о чему све ови млади људи пишу.
Odg: Pusti puže rogove...« Odgovor #2 poslato: 14.Jan. 2013, 10:48:49 »
.
Ove golaće sam slikala kod mene u dvorištu.
Jednom davno smo napravili video snimak, link se nalazi sa leve strane.
« Poslednja izmena: 14.Jan. 2013, 10:53:37 božEnka.hric »
Sačuvana
Pohvale hrane moju sujetu, kritike me teraju da budem bolja a predlozi mi u tome pomažu.ihi
- Leptir
- Poruke: 1733
Odg: Pusti puže rogove...
« Odgovor #3 poslato: 14.Jan. 2013, 12:39:53 »
Sjajno!
Ovi su vaši uvežbani. Podsećaju me na barske igračice koje se spuštaju niz šipku (nisam ih nikada uživo video, pretpostavljam).
I ovo nisu panteri nego nešto više od toga, možda jaguari.
Pozdrav, Ibrahim
- Ovlašćeni pristup
- Leptir
- Poruke: 646
Odg: Pusti puže rogove...
« Odgovor #4 poslato: 14.Jan. 2013, 17:59:09 »
Kakvo izoštravanje, kupi prnje i beži
Ibrahime, i ja sam na Hajli video izmet medveda na lokaciji koju lokalaci
zovu "stadion". To je jedna zaravljena livada među dva grebena kada se
krene sa vrha Hajle prema Dermandolu. Izmet je bio crn kao ugalj i sjajan,
izgleda da smo ga prekinulijer je bio suviše svež.
Pozdrav, Dejan
- Leptir
- Poruke: 1733
Odg: Pusti puže rogove...
« Odgovor #5 poslato: 14.Jan. 2013, 18:47:13 »
Dejane,
sad smo krenuli na zastrašivanje, a pričamo jedan drugom opasne stvari jer obijica znamo te terene. Naravno da je medveđi izmet crn dok ima borovnica. Tog dana, u povratku, a povratak je bio od Ahmice gde smo sišli niz ogroman i vrlo opasan sipar, gde je sve u pokretu, naročito kamenje veličine moskviča (zbog skičanja) i kako kažu kod mene, udarili smo na Kaluđerski Laz. Nakon savladanih krivulja (Pinus mugho) ili maljiče, kako navodi Nedeljko Košanin, biolog, koji je prošao kroz te krajeve, dokopali smo se široke staze na kojoj se još pušio taze medveđi izmet. Naravno, crn.
Crni sine, možda je to bio muž, odnosno brižni otac onog medvedića sa mečkom koju smo sreli tog dana nekoliko kilometara od nove pozicije i koja me je omela da izoštrim sliku. Mi ih nismo uznemiravali pa nam se pretpostavljeni otac nije isprečio.
Čuvaj se, ni susret sa psima lutalicama nije bezazlen.
Pozdrav, Ibrahim
- Ovlašćeni pristup
- Leptir
- Poruke: 1948
Odg: Pusti puže rogove...
« Odgovor #6 poslato: 15.Jan. 2013, 08:57:03 »
Golaći u parenju, divna scena, jednom sam samo prisustvovao (i slikao naravno). Bilo je negde pola 2 ujutru, kiša je pljuštala i ja izađem u dvorište a oni se izuvijali i vise sa zida česme. Ja brzo po aparat (i kišobran) i overim ih.
..
Интернет је спојио неспојиво, читав свет. Светска мрежа је космос сазвежђа....Причајући прошлог лета са мојим земљацима о најезди пужева, виноградарских у нашој башти, винограду, или у близини крушке крај бунара и чесме, одједном зачујем: - Лако је решити их се. Поспеш бетонску стазу коју прелазе сољу, пробај! Видећеш ефекат..
Нисам пробао,не.
(23. фебруар 2017)
Нема коментара:
Постави коментар