Translate

Претражи овај блог

петак, 06. фебруар 2015.

Kраљев библиотекар



ПИСАЦ, филозоф, библиотекар, народни посланик, сенатор, министар и
државни саветник, Добросав М. Ружић (Чачак, 1854 - Крушевац, 1918), био
је истакнута личност у културном и политичком животу Србије с краја 19. и
почетком 20. века, али његово је име данас готово сасвим заборављено.
Ту неправду потрудио се да исправи Слободан Радовић,
дугогодишњи управник ужичке Народне библиотеке, у монографији "Краљев
библиотекар: из живота Добросава Ружића", коју је објавила градска
библиотека "Владислав Петковић Дис" из Чачка. Ова биографска прича
штампана је поводом обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата
и 160. годишњице Ружићевог рођења.


У нараштају младих Срба, како пише Радовић, који су се осамдесетих година 19. века школовали у Цириху, Женеви, Минхену, Лајпцигу или Јени, тамо формирали своје "ђачке
колоније", осетили "дух Цириха", веровали у моћ науке и позитивистичку
филозофију, био је и Добросав Ружић. По повратку у домовину, каријеру
гимназијског професора почео је у Ужицу. Припадао је оној генерацији
младих, "нових људи", који су по доласку у малену Србију уочили велико
заостајање за Западом, и настојали да превођењем, науком и књижевношћу
Европу приближе својој земљи.

Као европски ђак доситејевскогдуха, Ружић се убрзо нашао у скоро свим важним токовима свога времена,дописивао се са знаменитим личностима из Србије и Европе, пропагирао
природне науке, написао уџбеник зоологије, преводио дела Хекела и
Дренера, популарисао дарвинизам код нас, обрађивао феминистичке теме,
утирао пут српском библиотекарству, а његова је заслуга и што је у
вихору Првог светског рата сачувано Мирослављево јеванђеље. Аутор је
више од 200 књижевних и научних дела, а међу њима су књига "Ђердани",
драма "Стефан Дечански: трагедија у четири чина", путопис "По Црној
Гори: од Златибора до Ловћена и Скадра".
Био је близак пријатељ краља Петра Првог Карађорђевића, а по речима рецензента Маријане
Матовић, узрок Ружићеве скрајнутости можда треба тражити и у тој
чињеници, као и у дугом временском ходу током којега је део његовог
богатог опуса неповратно изгубљен.

ТАСТ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

Ружићевакћерка Анка путовала је, са двоје деце, бродом "Италија" на коме је био
и песник Дис. Сви су трагично настрадали на торпедованом броду 1917, у
Јонском мору. Његова друга кћерка Видосава била је удата за Милоша
Црњанског, а син Драгослав био је секретар великог писца, и у његово име
преговарао са издавачима. Син Јован био је фудбалер и 1913. одиграо
прву званичну фудбалску утакмицу у првом тиму Велике Србије, а касније
као први српски интернационалац играо у Француској.

Биографија краљевог библиотекара | Култура | Novosti.rs