Из пожутелих новина, брошура

Пред смрт ми је моја друга жена диктирала своје записе, све док није дошао на ред морфијум. Кад год сам јој давао морфијум, уз њену помоћ и упутство, у њеном дому, дрхтале су ми руке, и долазило ми је да заурлам не једном. Онда је изгубила вољу да ми диктира приче из свога живота и завичаја. Једном рече да ће написати "три писма". И напомену - коме. Стрини, брату, деци. Није стигла да напише та писма.
Розанов је стигао - паде ми на памет - да напише својој деци дирљив текст "Ваша  мама", у коме сам подвукао пар реченица.

"... Кад је умрла моја мама, ја сам схватио само то да могу слободно да запушим. и одмах сам запушио. имао сам 13 година.

20 година као "хладан поток који жубори" ја сам трчкао око гроба...
И још сам се и нервирао: зашто око мене није весело, не цвета цвеће. И сазнати све тако касно...
...да, ја сам постао "познат".... О, како бих хтео да искидам зубима,изгребем ноктима ту "познатост", заријем у њу свој трули зуб, последњи зуб.
И све је касно.
О, како бих хтео поново да живим, с јединим циљем - ништа не писати.
Ти редови - они су ми отели све; они су ме отели "пријатељу" ради кога сам и морао да живим, "хтео" да живим, хоћу да живим.
А "таленат" ме је непрестано гурао да пишем.
                                                                    (касно ноћу)
                                ______________
 - Ништа ми више од тога није потребно. Потребно је да ти будеш здрав, деца на својим ногама.
3. новембар 1911. г. пред конзилијум, одговор на обећање које много година нисам давао - о цртању монета)
Ја сам говорио о браку, браку, браку... а мени је цело време у сусрет ишла смрт, смрт, смрт...
                              _____________
Страшна усамљеност читавог живота. Од детињства. Усамљене душе су затворене душе. А затвореност је од порочности. Страшан терет усамљености. Да није бол од  тога? 

Није само од тога   (В. Розанов у књ. ОСАМЉЕНОСТ, 1983, Београд, стр. 81 -83.)

..
..

ЧУЧУК-СТАНА И КАПЕТАН ЈОРГАЋ

..

Из старих,пожутелих новина, "Политике"?

СА БЕСКРАЈНЕ ТРАКЕ, или САЧУВАН ЛИСТ
РУБРИКЕ  "Разорници" из једног листа хрватског седамдесетих

..

ЛеЗ 0008205  

„Сумрак у Жичи“ Милана Комненића и коментар

Песма  Милана Комненића штампана у листу "Студент" 1969, бр. 25

"Студент" је био лист који се читао, лист који је редовно излазио. Понекада био и забрањиван, и био је добар лист за публиковање рукописа, како сасвим познатих песника, тако и оних који су почињали. Тај лист је чуван, у нашој  кући, сређен по годинама. Неке су месеце били напали мишеви, понешто нагризли, али срећом било је и дупликата појединих  бројева листа, тако је смањена штета. Овај исечак је сасвим пожутео, неко је на њему подвлачио, писао; нисам више сигуран, после 47 година да ли сам то био ја, мој млађи брат, или неко од мојих синова. Сумрак, пролазност и смрт долазе тихо, као на прстима. Ко жели да сазна понешто о својој земљи, или било којој другој, нека листа пожутеле новине; тамо га чекају невероватне ствари и открића, изненађења. Библиотеке су, такве библиотеке, које су сачувале те старе пожутеле новине, актуелнија и занимљивија места од тзв. актуелне штампе и уопште периодике, данас.

ЛеЗ 0008204   

Написао неко на маргини Балзаков љубавни "тестамент"

..