..
..
 |
Златни листић из Елеутерне (Крета, II. – I. ст. пр.Кр.)
Горим
од жеђи и гинем. Пиј сада на моме
врелу вјечноме што је десно, уз чемпрес. Тко си? Одакле? Син сам Земље и Урана звијездосјајног. |
.....Кроз мит који га повезује с Еуридиком, Орфеј је био надахнуће многим умјетницима који су оставили бројне варијанте приче о снази Љубави и моћи Музике које побјеђују смрт.= видети више
Многе велике грчке филозофе попут Питагоре, Емпедокла, Платона, надахњивао је својим животом и учењем испјеваним у светим химнама те својом мисијом обнове тада декадентних религијских форми. Данас се сматра да је школа коју је утемељио била претеча и узор каснијим класичним грчким филозофским школама.
Орфејева је школа била затвореног типа са строгим аскетским правилима чија су темељна начела била везана уз остварење исправног живота, на што је значајан утјецај имала музика као принцип склада. Један од најважнијих аспеката његовог учења односио се на идеју о сеоби душе и загонетку живота након смрти. Орфици су сматрали да је земаљски живот само етапа у великом кругу постојања које надилази рођење и смрт. Душа искупљује своја погрешна дјела путујући из тијела у тијело, кружећи кроз животе и смрти, те се тако прочишћава ишчекујући с чежњом тренутак сједињења с Богом.
Обредни текстови пронађени на златним листићима у гробовима у јужној Италији (Магна Граециа), Крети и Тесалији представљају својеврсну орфичку “Књигу мртвих”. У њима су дане упуте покојнику што чинити након буђења на новом плану постојања, како избјећи замке и издржати кушње пролазећи Хадовим царством те пронаћи прави пут који води у блажени, божански живот…
Листићи смотани у мале туљце обично су попут амулета похрањивани уз покојника – било објешени око врата и положени на грудима, било у устима или у осликаним брончаним хидријама и керамичким свјетиљкама које су се налазиле уз покојника.
**
 |
|
|
Небески морнари
Класичан еп о Аргонаутима преузет је од Аполонија Рођанина, управника Лесандријске библиотеке под сарбатском династијом Лагића из Македоније. Еп је прејелински и није инокосан. Песник Илијаде зна за Аргонауте, скоро 1000 година раније, а ова митска идеја находи се у финском епу Калевала, забележеном више од две хиљаде година касније. Исти митолошки мотив, познат је у србској митолошкој приповетки „Златоруни ован“, која јепротоисторијске старости.
Реч Аргонаути, семантички је кованица настала по имену брода, од аријског арка, Сунце +науџа, морнар (> јел. Argos + nautes), у слободном преводу: „небески морнари“. Арг (Сунце) син бога Неба, саградио је брод назван његовим именом, по божанским упутствима,уградивши једну храстову даску из пророчишта у Додони која је могла да прориче.Заштитници Аргонаута били су пелашка божанства Атина и Аполон, а брод је пловио за Колхиду да од сина Сунца донесе „златно руно“, које је чувао Змај који никада не спава.
Вођа Аргонаута плавокоси Јасон, брат Дардана Хамовог унука, окупио је мноштво јунака. У предњем делу лађе седео је Сорбеј (Орфеј) отац песништва, старији шест векова од појаве Јелина у владајућој науци, који је певао док су остали веслали. Стигли су на одредиште, акраљ Колхиде је обећао да ће дати „златно руно“ из светог Гаја бога Рата, ако вођаАргонаута испуни постављене задатке.
Када су они испуњени, краљ је погазио своју реч, али је његова кћи која се заљубила у вођуАргонаута помогла, да се обећање испуни успававши својим мађијама ватреног Змаја,чувара „златног руна“. После повратка из Колхиде, брод Арго је претворен у сазвежђе на небу. У походу Аргонаута, лична имена посаде сачувана су у именима звезда и звезданих јата на астрономској карти северног неба тврди Њутн, али њихов астрономски именослов јепелашки или сарбатски!
= извор: више: >>>>>>>>>
ЛеЗ 0008116
Нема коментара:
Постави коментар