 |
| Јато са Радан планине, лето 2013. Снимак Шоле Соколовић |
Dodeljena Oliveri Šekularac iz Prigrevice
Književna nagrada Miodrag
Borisavljević za 2013. godinu jednoglasno je dodeljena Oliveri Šekularac iz
Prigrevice za kratku priču Mom dedi Nikoli. Ovu nagradu je 2010. godine ustanovio
Kulturni centar Apatin i dodeljuje se za kratku kriču, a kao svojevrsni omaž
poznatom srpskom pripovedaču Miodragu Borisavljević, koji je dobar deo svog
života proveo u Apatinu, a posebno na limanu Lavač na Dunavu. Ovom nagradom su
se prethodnih godina okitili: Biljana Benić iz
Apatina, 2010, Stamen Milovanović iz Niša, 2011. i Slobodan Janković iz Banja
Luke 2012. godine. Na ovogodišnji konkurs, koji je bio raspisan od 1. marta do
1. maja pristiglo je 104 priče iz: Srbije, Republike Srpske, Makedonije, Crne
Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Nemačke, Češke i Danske. Nagradu je
dodelio žiri u sastavu: Zoran M. Mandić, predsednik, Stevo N. Drača i Snežana Milosavljević
članovi. Priča Olivere Šekularac, rođene Todorić, sabira u sebi svest o svim
elementima njenog kratkog tkiva, koja se svojom zahtevnom poetičkom formom
izborila za zaseban žanr u savremenoj književnosti.Nagrađena priča Olivere
Šekularac emotivno je ozračena zvucima,
dodirima, mirisima i slikama jednog nostalgičnog obraćanja uspomenama i
sećanju, koja u svakom čoveku, piscu i čitaocu, bude nadu u neizbrisivost
prohujalog vremena i veza sa doslusima
kulture tradicije u traganju za korenima porekla ličnog i nacionalnog
identiteta. Poštovanjem ključnih standarda unutrašnje i spoljne arhitekture u
pisanju kratke priče Olivera Šekularac je u svojoj nagrađenoj priči efektno
sprovela narativni luk tvoreći u njegovom jezički sažetom volumenu zamiljivi
kolaž fragmenata o sebi, sećanju i putovanju kroz melanholične i nostalgične
obzore uspomena, pamćenja i sećanja sa osvrtom na fenomene života i smrti.
OLIVERA ŠEKULARAC
MOM DEDI NIKOLI
Došla sam ti, Liko, da l' sam domaćin ili gost - ti
kaži...
Na tvojoj zemlji su živeli i u tvojoj zemlji su
sahranjivani svi moji preci vekovima...nisu te ostavili, a ja stigoh posle
četiri decenije - ko sam, znaš li...na ognjištu moga dede pitam se prepoznaje
li me zemlja i duše mojih najbližih...kome nepravdu da kažem, sa kim bol i
radost da podelim...nema odgovora na hladnom jutru, kome da zavapim? Božija je
volja, prihvatam je, ranjena sam, ali sam zahvalna što sam odavde ponikla...
Došla sam ti, Liko, stojim na dedovini. Prepoznajes
li me, zemljo?
Jedino tebi mogu reći, ti ne znaš za podele, a
vekovima te dele. Kako se to deli zemlja, kamen, nebo...ovde su se rađali i
umirali svi moji preci, ova zemlja je od njihovih kostiju, od njihove ljubavi
satkana, ovo drveće pamti ruke moga dede, on ga je u zemlju zasadio...
Više ne sanjam dedovinu, stigla sam ti, Liko,
prepoznaješ li me? Da l' sam domaćin ili gost?
Zagrli me, svi moji su u tvojoj zemlji, hvala ti
što ih čuvaš...hvala Bogu za njihove duše mučenika i hvala što na ovoj zemlji
stojeći u svemu razrušenom verujem, najteže je kada se duša sruši...nemam suza,
okamenjena na dedovini, sama nikad samija stojim zahvalna Bogu što dodirujem
zemlju gde su se rađali i umirali i živeli od tebe i za tebe Bogu se moleći svi
moji preci...
Što ćutiš, nebo, stigla sam nema toplo povijenog
dlana moje bake... Nema ni pogleda ni reči, a sve je već davno rečeno... Znam,
zemljo, da me grliš majčinski...od tebe ljubav osećam i zahvalna sam ti što si
iznedrila i othranila moje pretke...od tebe ništa ne tražim, samo bih da mi
kažeš..je l' ti bilo lepše kada se na ovoj zemlji čuo smeh, plač, radost i
život ili sada sama kao i ja tihuješ, bolujes i sećaš se života... Sve je tako
mirno, pažljivo sam i ja koračala da te ne povredim... Dugo si sama, neću ti
mir narušiti, došla sam da te pomilujem, da i moje dodire upoznaš... Čuvaj i
one što su te oteli, zaboravili su da će i oni umreti, pa kako će u otetom
spokojno vekovati...
Zasadi moj brate novo drveće, šta smo drugo zemlji
mogli doneti, neka rađa i neka pamti...
Biografija Olivere Šekularac
Olivera Sekularac, devojačko
Todoric, rodjena ravničarka u Somboru 08.03.1969. godine. Osnovnu skolu
zavrsila u Prigrevici, srednju u Apatinu, Pedagosku akademiju u Somboru.
Odrasla je uz oca pesnika bibliotekara
Momčilo Toša Todorić. Detinjstvo je provela uz sjajne pisce, uz dobre
duse majke i bake, u velikoj porodici. Taj sklop je iznedrio sve lepo književno
u njoj, pa je kako voli da kažei. zahvalna Bogu što joj je podario ljude i
reči. Poslednjih pet godina živi u Holandiji i ispod Van Gogovskih oblaka,
trudi se da ostavri neki pisani trag. Njena ćerka Darija ima 21 godinu, a
od jeseni je student trece godine filozofije u Novom Sadu.
(Dojavio) ZOKS
Нема коментара:
Постави коментар