Објављено је 14.09.2016.
Ко је јунак овог "филма"? Воде, бујно зеленило, обнова, или је то нека друга невидљива сила, изасланица подмукле болести и смрти, која је ипак допустила да Она, која је Ивањску реку описивала у својим причама и сећањима, реку која је протицала кроз авалију у којој је рођена и одрасла, још једном види (нисмо знали да је то последњи пут). Шоле, којој је посвећен овај случајно сачувани документарац, убрзо нас је напустила, вратила се заувек у своје родно место, испод једног дубара испред цркве Ивањске. Чије то чизме у овом документарцу шкрипе? Чизмурине неумољиве судбине? Ко то измиче и остаје тајанствен у тим филмским записима, залетањима и враћањима? Ко то у том филму повремено зајеца, заусти да нешто каже, замумла и ућути? Јер све надјача набујала Ивањска река, доносећи неку силину са врхова Радана. Је ли то непоткупљив сведок, патник, неко коме је апсурд натоварио на нејака плећа нешто големо и злокобно, неумољиво, смртни човек? Ко то тамо повремено у даљини запева? Па Ускрс је, многи су дошли да га на свој начин обележе у свом селу; певају или слушају севдалинке, да забораве понешто, или пуштају старе плоче да надјачају аријама музику код суседа? Али воде набујале Ивањске реке су јаче од тих мелодија и тог празничног надметања. Људи имају право да слушају музику, можда је то боље него да воде разговоре о неком ко лежи и можда чека смрт кроз недељу - две, месец дана...А можда је водич и оно невидљиво у овом васкршњем филмском дневнику Чудо васкрсења? {"Чудо васкрсења приређено нам је баш зато да би нас искушавало, али у њега треба веровати јер искушење (да се престане вњеровати) и јесте мера вере" - Ф. М. Достојевски}
Нема коментара:
Постави коментар