ЧУДО ЈЕДНЕ ЈЕДИНЕ КЊИГЕ

Translate

Претражи овај блог

четвртак, 15. септембар 2016.

ВАСКРС НА ИВАЊСКОЈ РЕЦИ 2016.



Објављено је 14.09.2016.

Ко је јунак овог "филма"? Воде, бујно зеленило, обнова, или је то нека друга невидљива сила, изасланица подмукле болести и смрти, која је ипак допустила да Она, која је Ивањску реку описивала у својим причама и сећањима, реку која је протицала кроз авалију у којој је рођена и одрасла, још једном види (нисмо знали да је то последњи пут). Шоле, којој је посвећен овај случајно сачувани документарац, убрзо нас је напустила, вратила се заувек у своје родно место, испод једног дубара испред цркве Ивањске. Чије то чизме у овом документарцу шкрипе? Чизмурине неумољиве судбине? Ко то измиче и остаје тајанствен у тим филмским записима, залетањима и враћањима? Ко то у том филму повремено зајеца, заусти да нешто каже, замумла и ућути? Јер све надјача набујала Ивањска река, доносећи неку силину са врхова Радана. Је ли то непоткупљив сведок, патник, неко коме је апсурд натоварио на нејака плећа нешто големо и злокобно, неумољиво, смртни човек? Ко то тамо повремено у даљини запева? Па Ускрс је, многи су дошли да га на свој начин обележе у свом селу; певају или слушају севдалинке, да забораве понешто, или пуштају старе плоче да надјачају аријама музику код суседа? Али воде набујале Ивањске реке су јаче од тих мелодија и тог празничног надметања. Људи имају право да слушају музику, можда је то боље него да воде разговоре о неком ко лежи и можда чека смрт кроз недељу - две, месец дана...А можда је водич и оно невидљиво у овом васкршњем филмском дневнику Чудо васкрсења? {"Чудо васкрсења приређено нам је баш зато да би нас искушавало, али у њега треба веровати јер искушење (да се престане вњеровати) и јесте мера вере" - Ф. М. Достојевски}

Нема коментара:

Постави коментар