Месечина можда зна? / Белатукадруз

ГДЕ ЈЕ ОНАЈ УГАОНИ КАМЕН?

Месечина можда зна?

И воденичар Пусте воденице,

и понека авет

што хипнотизиране испитује ноћу дуго.

Је ли то перверзно?

И није ли још перверзније

живети са неким који има

више лица скривених?

 

аутор, почетком септембра 2016.

*

Кад батинаши и изроди

овладају хипнозом,

сви ће други помрети,

и сви су други помрли,

осим монструма!

Монструми пишу историју

монструми пишу књиге

Монструми су писали чак

и песме, снимали филмове!

Када се чинило да су и они изумрли,

они су притајени

офарбали косу,

наруменили образе.

Један силази низ Вишњићеву

висок и офуцан

Један од старешина монструма

Пили су крв живима

Пили су крв мртвима

Пили су крв генерацијама

Пили су крв младићима

Пили су крв девојкама

Пили су крв вереницама

Пили су крв лепим женама

Пили су крв мајкама

Пили су крв прецима

И још је пију, и још ће је пити!

Лопови Угаоног камена.

Ноћас ме је позвао

дух воденичара Пусте воденице:

– Управо сам имао један занимљив

позив телефоном у 0: 27 часова, вели,

неко на другој линији жице дахће и ћути, ћути...

Покушавам да се нашалим :

"Монструми опет телефонирају ноћу, а?"

 – Можда су желели да ме подсете на годишњицу?

Сваки анонимни телефонски позив

треба узети у обзир...

– Не бојим их се!...

- - - - - - - - - - - - - -

(Понедељак, 5. мај 1997)

У ТРАГАЊУ за Малом магазом

Батрићу Церовићу

Шта сам видео, питаш?

Ону прву такозвану Велику магазу.

НИКОГА, иако сам читав дан

ишао од потеса до потеса, узбрдо,

с брда на брдо.

Ни кокошке.Ни мачке.

Ни саксије са цвећем у прозорима.

Ни стадо. Ни керуше.

Ни пластове иза колиба.

Ни ново прошје.

Ни бачију Ђокића у Дубоком Потоку.

Ни говеда Живка Чорбана.

Ни извијање дима из димњака.

Ни онај столетни горун на врху

висоравни Раскрсница, на чију крошњу

величанствену хиљаде врана слеташе

(предвече). Никога нисам срео

идући стазама Велике магазе већ

обрасле травом, осим црних косова

и фазана који су ниско прелетали

и нестали у непрегледном

зеленилу грмља. Горштаци су

се изгубили у истом правцу.

Прогрес је овде заиста

успео! Револуција. Епоха је почистила

својим метлама с в е, оно што је био

живот. (Не метлама: порезима, ниским

откупним ценама стоке, примамљивошћу

државних службица, касапницама

градова.)

Нисам видео Малу магазу.

(Лето 1991, Мишљеновац –  Басаре)

      

        = извор: Белатукадруз: ЛАС ВИЛАЈЕТ, прво, младеновачко издање