Душе су људске / Зорица Јанакова

72. мрчин ђерам, поглед на храм. - 109 одабраних фотографија.  Фотодокументац. "Заветине", 2011

 

Душе су људске 

Душе су људске све празне заноћиле.

Пролазећи

Убирам погледе као оцвале цветове.

Трагови не остају за овим корацима.

Ни за чије не постојим руке.

Застанем ли

У уву испилим писак.

У срцу оробим тишину.

Једна птица

Једна птица са мном у ноћи будна

На јастуку

Не разбирам јој мук

Једна птица са мном у ноћи будна

Над кровом

Не дочува ми гук.

 Kолико јутара

Колико јутара једва будних

Иза ноћи

Проспаваних на брзину

Преподнева

Тек да се у подне за сто седне

Колико вечери

Нагих

У ничијим рукама.

 Ено неког

Ено неког. Склоњен од кише седи украј ходника.

Барем не кисне

Празно наовамо гледајући.

У крилу калупи руке.

Ено неког, мисли. Склоњен од кише

Седи украј ходника.

Барем не кисне празно наовамо гледајући.

      _______ из рукописа