PRAVNI TIM IZ ZAGREBA TRI SATA IZNOSIO ARGUMENTE: „HRVATSKA ĆE DOKAZATI ODGOVORNOST SRBIJE“
TROČASOVNIM iznošenjem argumenata pravnog tima koji je angažovao Zagreb, pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u ponedeljak je počela usmena rasprava u sporu između Hrvatske i Srbije po međusobnim tužbama za genocid.
-
Iako se Srbija brani time da u vreme rata nije bila samostalna država,
Hrvatska će dokazati njenu odgovornost, jer je Srbija preuzela sva tela
vlasti bivše Jugoslavije uključujući i JNA - čulo se od zagrebačkog tima
koji je najavio i iznošenje novih dokaza, koji do sada nisu bili
predati Sudu.
Zagreb pokušava da dokaže da je SRJ,
pod vođstvom Slobodana Miloševića, organizovala, podstakla i počinila
"genocidnu kampanju" u Hrvatskoj, u nameri da "delimično ili potpuno
uništi" tamošnje nesrpsko stanovništvo.
Tokom izlaganja, šef hrvatskog tima profesor Vesna Crnić Grotić upozorila je
na "nespremnost srpske politike i sudstva da se suoče sa zločinima i da
se kazne njihovi počinitelji". Prema njenim rečima, iako je Hrvatska
želela da pregovara o odustajanju od tužbe protiv Srbije, to nije
učinila jer su politički lideri u Srbiji zadržali stav poricanja
zločina. U tom kontekstu, ona je pomenula predsednika Tomislava Nikolića
koji "odbija" da prizna da je u Srebrenici u julu 1995. počinjen
genocid "uprkos presudi da se genocid dogodio". Nikolić, dodala je, nije
se javno odrekao ni svoje povezanosti sa Šešeljom, kao ni sa paravojnim
formacijama.
dokaže da su za nju upotrebljeni JNA i paravojne jedinice poput
Šešeljevih i Arkanovih odreda. Govoreći o okolnostima koje su dovele do
sukoba, Helen Lov, savetnica hrvatskog tima, analizirala je "rast
srpskog nacionalizma i demonizaciju Hrvata", Memorandum SANU iz 1986,
ističući i da je Milošević "lično" širio mržnju prema Hrvatima, a
ekstremnim nacionalistima omogućavao da se koriste državnim medijima.
Crnić
Grotićeva je navela da je Beograd podupirao osnivanje autonomnih
srpskih područja u Hrvatskoj i pružao im političku i vojnu pomoć, kao
što je i ohrabrivao paravojne formacije.
Već prvog dana sudijama je prikazano nekoliko snimaka, a među njima video-zapis
Vukovara iz 1991. godine, kao prilog tvrdnji da je bilo "namere da se
uništi deo jedne grupe". Emitovana je izjava Vojislava Šešelja "državnoj
televiziji koju je kontrolisao Milošević" o zapadnim granicama Srbije
na liniji Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica. U više navrata čitani
su i Miloševićevi citati.
U ime hrvatske tužbe izlagao je i dekan Pravnog fakulteta u Sidneju i
profesor međunarodnog prava na Kembridžu Džejms Kraford, koji je govorio
o faktičkoj kontroli Srbije nad JNA.
- Ima li boljeg dokaza o kontroli Srbije nad JNA od činjenice da je JNA htela da
ubije predsednika SFRJ i predsednika Hrvatske - upitala je članica tima
Andrea Metelko Zgombić, govoreći o događaju u Banskim dvorima 1991.
godine.
Hrvatska nastavlja izlaganje u četvrtak, a u utorak je na redu ispitivanje svedoka čiji će iskazi biti objavljeni posle 1. aprila.
SAŠA OBRADOVIĆ, ŠEF SRPSKOG PRAVNOG TIMA: OSTVARENE TUĐMANOVE REČI - DA ĆE SRBI SASVIM NESTATI
GENOCID
u Hrvatskoj izvršen je nad Srbima, a ne obrnuto kako to tvrdi hrvatska
strana - rekao je novinarima Saša Obradović, šef srpskog pravnog tima,
po završetku prvog dana usmene rasprave. - Ako je bilo genocida, on je
izvršen prema Srbima tokom operacije „Oluja“ i to su naši glavni
argumenti koje ćemo izneti tokom ove rasprave.
On je istakao da Srbija nije želela spor uprkos velikom broju žrtava srpskog naroda u Hrvatskoj:
-
Sada smo u fazi koja se može nazvati istorijskom ironijom: srpski narod
je u državi Hrvatskoj bio taj koji je doživeo genocid, poznat svima u
Jasenovcu, Jadovnu, Jastrebarskom u NDH, koja je u to vreme obuhvatala i
BiH i Srem.
I
pored toga, podsetio je Obradović, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman je
u vreme NATO bombardovanja Srbije, podneo tužbu da je srpski narod
devedesetih godina izvršio genocid:
- To je podneo hrvatski predsednik koji je bio vođa separatizma, koji je uništio
bivšu Jugoslaviju i koji je izjavio, što će biti dokumentovano pred
ovim sudom, "da Srbi iz Hrvatske treba da nestanu". I nestali su. Danas
ih je trećina od onog broja koji je postojao 1991. godine, i četiri
puta ih je manje nego što ih je bilo 1931. godine, ali o tome danas ništa nismo čuli - naveo je Obradović komentarišući izlaganje hrvatskog pravnog tima.
Obradović je istakao da je naš tim svestan istorijske odgovornosti koju ima u
ovom postupku, ističući da Srbija ima dobre dokaze koje će izneti sudu i
jake argumente u odnosu na primenu Konvencije o sprečavanju i
kažnjavanju genocida.
On je napomenuo da se srpski tim neće baviti političkim pitanjima, ali da će se u svom izlaganju iduće nedelje setiti i žrtava.
SVEDOK I BISERKO
HRVATSKA je pozvala 12 svedoka među kojima su i Sonja Biserko, predsednica
Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, koja će govoriti o
političkom i istorijskom kontekstu konflikata, Marija Katić od koje se
očekuje svedočenje o ubistvima u selu Bogdanovci, Frana Kožulj - o
zločinima u Vukovaru, Ivan Grujić - ekspert zadužen za iskopavanje
masovnih grobnica i identifikovanje žrtava...
Crnić Grotićeva je rekla da se Hrvatska odrekla prava da ispituje svedoke srpske strane:
-
Oni ničim bitnim ne mogu uticati na dokaze kroz unakrsno ispitivanje.
Uzećemo njihove pisane izjave, a sudu prepustiti ocenu dokaza.
IVICA DAČIĆ: TAČKA
DOBRO
je da se suđenje dovede do kraja kako bi se sveli istorijski računi i
stavila tačka na prošlost, a na ozbiljnim političarima je da se pobrinu
da taj proces ne bude ispolitizovan kako se ne bi iskomplikovali odnosi
Srbije i Hrvatske i uzburkale nacionalne strasti u obe zemlje - rekao je u ponedeljak premijer Ivica Dačić.
On je podsetio da je Srbija bila spremna da povuče protivtužbu i da se taj problem reši dogovorom, ali do toga nije došlo:
-
Srbija je spremna da opovrgne navode hrvatske tužbe. Spremila je i
svoju tužbu i šta god da je bilo, ovim treba staviti tačku na prošlost.
RASIM LjAJIĆ: BOJAZAN
SRBIJA neće izgubiti spor sa Hrvatskom i verujem da on neće uticati na
ekonomske, privredne i sveukupne odnose Srbije i Hrvatske - izjavio je u ponedeljak potpredsednik Vlade Rasim Ljajić.
On
je podsetio da je Srbija nastojala da dođe do vansudskog dogovora, da
je sa hrvatske strane postojala načelna spremnost, ali da je posle
radikalizacije situacije u Vukovaru oko ćiriličnog pisma očigledno
postojala bojazan hrvatskih vlasti da neće imati podršku javnog mnjenja
za takav scenario.
ZORAN MILANOVIĆ: IDEMO DO KRAJA
PREMIJER Hrvatske Zoran Milanović izjavio je, povodom početka rasprave u
Međunarodnom sudu pravde u Hagu o hrvatskoj tužbi za genocid protiv
Srbije, da je očekivao više razumevanja i kooperativnosti zvaničnog
Beograda.
- Toga nije bilo. Hrvatska je podnela tužbu i guraće do kraja - rekao je Milanović tokom posete nekadašnjem vojno-hotelskom kompleksu "Kupari", kod Dubrovnika.
Premijer Hrvatske je objasnio da ima mišljenje o tome šta se događalo "u režiji
tadašnje ekipe iz Beograda koja je letovala u Kuparima".
-
To su teški ratni zločini, bilo je elemenata genocida, mi ćemo to
probati da dokažemo - istakao je on i dodao da se Hrvatska pripremila za
sudski proces u Hagu.
Inače, Hrvatska javnost, umorna od stalnog podsećanja na prošlost, suđenje u Hagu nije
dočekala sa previše emocija, a sve ono što se čulo prvog dana već se po
ko zna koji put čulo na ovim prostorima. Većina hrvatskih medija,
izveštavajući iz Haga, ističu reči voditelja srpskog pravnog tima da je
moglo genocida biti jedino nad Srbima, ali u prvim reakcijama nema ni
komentara na to. Kada je reč o presudi samo krajnje desne stranke u
Hrvatskoj očekuju da će Hrvatska dobiti proces, što bi joj omogućilo i
traženje da joj se isplati ratna odšteta. (J. K.)
-
Iako se Srbija brani time da u vreme rata nije bila samostalna država,
Hrvatska će dokazati njenu odgovornost, jer je Srbija preuzela sva tela
vlasti bivše Jugoslavije uključujući i JNA - čulo se od zagrebačkog tima
koji je najavio i iznošenje novih dokaza, koji do sada nisu bili
predati Sudu.
Zagreb pokušava da dokaže da je SRJ,
pod vođstvom Slobodana Miloševića, organizovala, podstakla i počinila
"genocidnu kampanju" u Hrvatskoj, u nameri da "delimično ili potpuno
uništi" tamošnje nesrpsko stanovništvo.
Tokom izlaganja, šef hrvatskog tima profesor Vesna Crnić Grotić upozorila je
na "nespremnost srpske politike i sudstva da se suoče sa zločinima i da
se kazne njihovi počinitelji". Prema njenim rečima, iako je Hrvatska
želela da pregovara o odustajanju od tužbe protiv Srbije, to nije
učinila jer su politički lideri u Srbiji zadržali stav poricanja
zločina. U tom kontekstu, ona je pomenula predsednika Tomislava Nikolića
koji "odbija" da prizna da je u Srebrenici u julu 1995. počinjen
genocid "uprkos presudi da se genocid dogodio". Nikolić, dodala je, nije
se javno odrekao ni svoje povezanosti sa Šešeljom, kao ni sa paravojnim
formacijama.
SVETSKA PAŽNjA RASPRAVU
U Hagu prati oko pedesetak akreditovanih novinara iz Srbije, Hrvatske,
Rusije, Nemačke, Francuske, Slovenije, Holandije, izveštači CNN-a...
Osim delegacija oba tima, u sudnici je bio i hrvatski ministar pravosuđa
Orsat Miljenić.
U svojoj argumentaciji Zagreb se poziva na ideju "velike Srbije" i pokušava da U Hagu prati oko pedesetak akreditovanih novinara iz Srbije, Hrvatske,
Rusije, Nemačke, Francuske, Slovenije, Holandije, izveštači CNN-a...
Osim delegacija oba tima, u sudnici je bio i hrvatski ministar pravosuđa
Orsat Miljenić.
dokaže da su za nju upotrebljeni JNA i paravojne jedinice poput
Šešeljevih i Arkanovih odreda. Govoreći o okolnostima koje su dovele do
sukoba, Helen Lov, savetnica hrvatskog tima, analizirala je "rast
srpskog nacionalizma i demonizaciju Hrvata", Memorandum SANU iz 1986,
ističući i da je Milošević "lično" širio mržnju prema Hrvatima, a
ekstremnim nacionalistima omogućavao da se koriste državnim medijima.
Crnić
Grotićeva je navela da je Beograd podupirao osnivanje autonomnih
srpskih područja u Hrvatskoj i pružao im političku i vojnu pomoć, kao
što je i ohrabrivao paravojne formacije.
Već prvog dana sudijama je prikazano nekoliko snimaka, a među njima video-zapis
Vukovara iz 1991. godine, kao prilog tvrdnji da je bilo "namere da se
uništi deo jedne grupe". Emitovana je izjava Vojislava Šešelja "državnoj
televiziji koju je kontrolisao Milošević" o zapadnim granicama Srbije
na liniji Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica. U više navrata čitani
su i Miloševićevi citati.
profesor međunarodnog prava na Kembridžu Džejms Kraford, koji je govorio
o faktičkoj kontroli Srbije nad JNA.
- Ima li boljeg dokaza o kontroli Srbije nad JNA od činjenice da je JNA htela da
ubije predsednika SFRJ i predsednika Hrvatske - upitala je članica tima
Andrea Metelko Zgombić, govoreći o događaju u Banskim dvorima 1991.
godine.
Hrvatska nastavlja izlaganje u četvrtak, a u utorak je na redu ispitivanje svedoka čiji će iskazi biti objavljeni posle 1. aprila.
GENOCID
u Hrvatskoj izvršen je nad Srbima, a ne obrnuto kako to tvrdi hrvatska
strana - rekao je novinarima Saša Obradović, šef srpskog pravnog tima,
po završetku prvog dana usmene rasprave. - Ako je bilo genocida, on je
izvršen prema Srbima tokom operacije „Oluja“ i to su naši glavni
argumenti koje ćemo izneti tokom ove rasprave.
On je istakao da Srbija nije želela spor uprkos velikom broju žrtava srpskog naroda u Hrvatskoj:
-
Sada smo u fazi koja se može nazvati istorijskom ironijom: srpski narod
je u državi Hrvatskoj bio taj koji je doživeo genocid, poznat svima u
Jasenovcu, Jadovnu, Jastrebarskom u NDH, koja je u to vreme obuhvatala i
BiH i Srem.
pored toga, podsetio je Obradović, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman je
u vreme NATO bombardovanja Srbije, podneo tužbu da je srpski narod
devedesetih godina izvršio genocid:
- To je podneo hrvatski predsednik koji je bio vođa separatizma, koji je uništio
bivšu Jugoslaviju i koji je izjavio, što će biti dokumentovano pred
ovim sudom, "da Srbi iz Hrvatske treba da nestanu". I nestali su. Danas
ih je trećina od onog broja koji je postojao 1991. godine, i četiri
puta ih je manje nego što ih je bilo 1931. godine, ali o tome danas ništa nismo čuli - naveo je Obradović komentarišući izlaganje hrvatskog pravnog tima.
Obradović je istakao da je naš tim svestan istorijske odgovornosti koju ima u
ovom postupku, ističući da Srbija ima dobre dokaze koje će izneti sudu i
jake argumente u odnosu na primenu Konvencije o sprečavanju i
kažnjavanju genocida.
On je napomenuo da se srpski tim neće baviti političkim pitanjima, ali da će se u svom izlaganju iduće nedelje setiti i žrtava.
SVEDOK I BISERKO
HRVATSKA je pozvala 12 svedoka među kojima su i Sonja Biserko, predsednica
Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, koja će govoriti o
političkom i istorijskom kontekstu konflikata, Marija Katić od koje se
očekuje svedočenje o ubistvima u selu Bogdanovci, Frana Kožulj - o
zločinima u Vukovaru, Ivan Grujić - ekspert zadužen za iskopavanje
masovnih grobnica i identifikovanje žrtava...
-
Oni ničim bitnim ne mogu uticati na dokaze kroz unakrsno ispitivanje.
Uzećemo njihove pisane izjave, a sudu prepustiti ocenu dokaza.
IVICA DAČIĆ: TAČKA
DOBRO
je da se suđenje dovede do kraja kako bi se sveli istorijski računi i
stavila tačka na prošlost, a na ozbiljnim političarima je da se pobrinu
da taj proces ne bude ispolitizovan kako se ne bi iskomplikovali odnosi
Srbije i Hrvatske i uzburkale nacionalne strasti u obe zemlje - rekao je u ponedeljak premijer Ivica Dačić.
-
Srbija je spremna da opovrgne navode hrvatske tužbe. Spremila je i
svoju tužbu i šta god da je bilo, ovim treba staviti tačku na prošlost.
RASIM LjAJIĆ: BOJAZAN
SRBIJA neće izgubiti spor sa Hrvatskom i verujem da on neće uticati na
ekonomske, privredne i sveukupne odnose Srbije i Hrvatske - izjavio je u ponedeljak potpredsednik Vlade Rasim Ljajić.
je podsetio da je Srbija nastojala da dođe do vansudskog dogovora, da
je sa hrvatske strane postojala načelna spremnost, ali da je posle
radikalizacije situacije u Vukovaru oko ćiriličnog pisma očigledno
postojala bojazan hrvatskih vlasti da neće imati podršku javnog mnjenja
za takav scenario.
ZORAN MILANOVIĆ: IDEMO DO KRAJA
PREMIJER Hrvatske Zoran Milanović izjavio je, povodom početka rasprave u
Međunarodnom sudu pravde u Hagu o hrvatskoj tužbi za genocid protiv
Srbije, da je očekivao više razumevanja i kooperativnosti zvaničnog
Beograda.
- Toga nije bilo. Hrvatska je podnela tužbu i guraće do kraja - rekao je Milanović tokom posete nekadašnjem vojno-hotelskom kompleksu "Kupari", kod Dubrovnika.
Premijer Hrvatske je objasnio da ima mišljenje o tome šta se događalo "u režiji
tadašnje ekipe iz Beograda koja je letovala u Kuparima".
To su teški ratni zločini, bilo je elemenata genocida, mi ćemo to
probati da dokažemo - istakao je on i dodao da se Hrvatska pripremila za
sudski proces u Hagu.
Inače, Hrvatska javnost, umorna od stalnog podsećanja na prošlost, suđenje u Hagu nije
dočekala sa previše emocija, a sve ono što se čulo prvog dana već se po
ko zna koji put čulo na ovim prostorima. Većina hrvatskih medija,
izveštavajući iz Haga, ističu reči voditelja srpskog pravnog tima da je
moglo genocida biti jedino nad Srbima, ali u prvim reakcijama nema ni
komentara na to. Kada je reč o presudi samo krajnje desne stranke u
Hrvatskoj očekuju da će Hrvatska dobiti proces, što bi joj omogućilo i
traženje da joj se isplati ratna odšteta. (J. K.)
Ako je bilo genocida, počinjen je nad Srbima! | Dosije | Novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар